Recenzentski postupak

Redakcija časopisa Marketing poziva predstavnike akademske zajednice koji se bave različitim područjima marketinga da se preko sistema Asistent registruju kao recenzenti časopisa Marketing. Prilikom prijema rukopisa, nakon preliminarne evaluacije, glavni i odgovorni urednik donosi odluku da li će rukopis poslati na recenziju ili će ga odbiti zbog neuklapanja u fokus i teme časopisa, kao i zbog neadekvatnog kvaliteta i doprinosa. Ukoliko glavni i odgovorni urednik proceni da rukopis poseduje potencijal za publikovanje, on rukopis prosleđuje odabranim recenzentima na detaljnije razmatranje. Po pravilu bi trebalo da rukopis ocene barem dva recenzenta.

Kada se bude ukazala konkretna potreba za recenzijom određenog rukopisa, glavni i odgovorni urednik časopisa će preko sistema Asistent poslati poziv odgovarajućem recenzentu sa molbom za obavljanjem recenzije datog rukopisa. Potencijalnim recenzentima će ovaj poziv, u kojem će između ostalog biti navedeni naslov i apstrakt rukopisa kao i rok za recenziju, biti poslat na njihovu e-mail adresu. Uobičajeni rok za recenziju rukopisa iznosi 4 nedelje. Pri tome, potrebno je da potencijalni recenzenti procene da li prihvatanjem poziva urednika ne dolazi do bilo kakve vrste konflikta interesa. U časopisu Markting se praktikuje postupak dvostrukog anonimnog recenziranja, što znači da su autori i recenzenti nepoznati jedni drugima. Time se pokušava obezbediti nepristrasnost prilikom ocenjivanja rukopisa. Postupak recenziranja rukopisa je poverljiv, odnosno recenzenti ne smeju sa drugim osobama deliti informacije o radu bez saglasnosti urednika i autora rukopisa.

Prilikom recenziranja rukopisa, recenzenti bi trebalo da obrate pažnju na nekoliko važnih aspekata. Iako se u časopisu Marketing mogu objaviti različite vrste podnesaka, naročito su dobrodošli originalni naučni radovi ili pregledni radovi. Naslov rukopisa treba biti koncizno formulisan i on treba da odražava suštinu i osnovne ideje rukopisa. Kada je reč o apstraktu, treba obratiti pažnju na to da li je u njemu jasno istaknuta svrha, opis metodologije, glavni rezultati, kao i originalnost, odnosno vrednost studije.

Prilikom analize uvodne sekcije, potrebno je da recenzenti procene da li su autori jasno istakli predmet i ciljeve njihove studije i da li su objasnili istraživačku motivaciju kao i način na koji studija popunjava jaz u postojećoj literaturi. Aktuelni statistički podaci iz relevantnih izvora koji ukazuju na značaj teme rukopisa su takođe dobrodošli.

U okviru pregleda literature treba obratiti pažnju na to da li su u rukopisu citirani izvori iz relevantne literature, posebno radovi iz naučnih časopisa koji su vezani za temu istraživanja. Posebnu vrednost imaju originalni istraživački radovi u kojima se predstavljaju modeli koji imaju uporište u relevantnim teorijama iz datog tematskog područja. Ukoliko uz razvoj modela, autori formulišu i istraživačke hipoteze, potrebno je da recenzenti procene da li je svaka hipoteza formulisana na osnovu rezultata relevantnih prethodnih studija.

Ukoliko je reč o originalnim naučnim radovima, potrebno je da se u okviru metodologije istraživanja jasno istaknu metodi i (ili) izvori prikupljanja podataka, veličina i struktura uzorka, kao i metodi analize podataka. Ukoliko je za prikupljanje podataka korišćen anketni metod i ukoliko se u radu predstavlja istraživački model sa određenim brojem varijabli, potrebno je navesti izvore iz kojih su preuzete i adaptirane konstatacije koje su u istraživanju korišćene za merenje varijabli modela. Nakon toga, u okviru sekcije u kojoj se predstavljaju rezultati istraživanja, potrebno je oceniti da li su isti jasno istaknuti i predstavljeni u tekstu rukopisa i da li rukopis sadrži odgovarajući broj tabela shodno dobijenim rezultatima istraživanja.

U završnoj sekciji rukopisa, potrebno je da recenzenti ocene kvalitet zaključaka i implikacija istaknutih u rukopisu. Pri tome, poželjno je da rukopis sadrži odgovarajuće teorijske, praktične i društvene implikacije. Ukoliko je reč o rukopisima sa empirijskim istraživanjem, pre isticanja implikacija, poželjno je da rukopis sadrži i diskusiju u kojoj se porede dobijeni rezultati sa rezultatima prethodnih istraživanja. Na kraju, potrebno je oceniti da li su autori jasno istakli ograničenja rukopisa, kao i pravce budućih istraživanja. Recenzenti takođe daju svoju ocenu kvaliteta komunikacije, objektivnosti iznetih informacija i stila pisanja rukopisa.

Nakon obavljanja recenzije, recenzenti daju preporuku uredniku o tome da li rukopis treba prihvatiti u celosti, odbiti ili poslati na reviziju. Osim komentara koji se šalju uredniku i autorima, recenzenti mogu napisati i odgovarajuće komentare koje će proslediti samo uredniku časopisa. Konačnu odluku o objavljivanju rukopisa donosi glavni i odgovorni urednik časopisa, uzimajući u obzir komentare i sugestije recenzenata, kvalitet i originalnost rukopisa.

Na kraju, za obavljeni postupak recenziranja rukopisa, recenzenti od urednika dobijaju mejl sa zahvalnicom i dodatno, u poslednjem broju u toku date kalendarske godine, njihova imena, prezimena i afilijacije se ističu u okviru posebne rubrike koja se zove: Zahvalnica recenzentima.

Marketing primenjuje postupak dvostranog anonimnog recenziranja svih radova. Svaki rukopis recenziraju barem dva recenzenta. Recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih, a njihov identitet je međusobno nepoznat. Recenzenti se biraju isključivo prema tome da li raspolažu relevantnim znanjima za ocenu rukopisa.

U slučaju da autori imaju ozbiljne i osnovane zamerke na račun recenzije, uredništvo proverava da li je recenzija objektivna i da li zadovoljava akademske standarde. Ako se pojavi sumnja u objektivnost ili kvalitet recenzije, urednik angažuje dodatne recenzente.